Obecala sam .... !

 a zašto tako boli me kada oči zatvorim ; i dok drugi ljubi me trudim se da na te' ne mislim . 

Prošlo je mnogo vremena od našeg zadnjeg susreta .
I više nikad nisam imala priliku da vidim odraz svoj u tvojim zelenim očima , da te zagrlim i da kažem da mi nedostaješ , da stavim ruke na lice tvoje .. Da osjetim dodir tvoje kože .
I pretpostavljam da nikada više moje usne neće dodirnuti tvoje .

Ali nista se nije promjenilo u nekim stvarima , i dalje imaš najljepši pogled , koji u meni može probuditi hiljadu i jedan otkucaj srca , drhtaj ruku , i ubrzan govor u kojem se ni sama ne snalazim .


Ali ti nisi više ti , što je najboljnije .. a i ti me iznevjeri .
Stvarno mi fali osoba koja si znao nekad biti , ono što smo znali nekad pričati , i ono što smo nekad bili mi .
Ali mi nikada nismo postojali kod tebe zar ne ?

; Jesil' ikad razmišlajo o tome , kako bi bilo da odeš ?
Stvarno ; predugo već živiš u meni , zašto ne odeš ?
Krajnje je vrijeme , zaista . Pretežak si teret da te nosim svaki dan , ali eto srce nekako podnosi . 
Ali ja baš i ne mogu da te trpim , nepodnošljivo je postalo .

Ja sam već umorna od svega ovoga , želim da spavam 3 mjeseca najmanje .
Jer ti , ti si tako loša osoba .. Sebičan si , nezahvalan .
Ti , ti si najgori što može postojati , i osoba koju je nemoguće voljeti .
Koja iz dana u dan sve više vrijeđa , ti si osoba koja me boli .
Ti si totalni seronja .

' ali si moj .. na neki način .
i to je nešto najgore , ali izbacit ću te .

ovaj put , za sva vremena .




Otkrit ću ti tajnu ..
Fališ .
Volim te .. 
Eto dobio si šta si želio , sada možeš ići .
Rekla sma da te volim , jesil čuo ; možeš ići sada .. i molim te ne vraćaj se nikada više .
Zar nije ovo , ono što si cijelo vrijeme želio .. 
Da ti priznam , da izgovorim ove riječi .
Volim te .. zadovoljan ?

; ali kunem se da ću te zaboraviti , da mi nećeš značiti , da te neću voljeti .
Mrzim te zbog ovoga , baš te mrzim zbog ovoga što radiš .



                                    

; nikad ti neću oprostiti , I želim da ti bude kao meni , da ti se duša poput stakla razlomi .
Da ti se stvori bol u grudima koju ne možeš da ukloniš satima , da se osjećaš izgubljeno i ne znaš gdje ćeš .
Da ti se vrati sve što radio si ti ..

iznevjerio si me .

Ali da ti se nedo Bog nešto desi , ne znam šta bih tada ja .
Ni mene ne bi bilo , vjeruj mi .
Čudno je sve ovo postalo , zašto si svima običan ?
Zašto si meni tako poseban ?
Kako je moguće da mi život značiš ..


Ali odbolovat ću te ja .